Mrgud je ponovo aktivan...

Verovatno ne baš najlepše buđenje. Alarm u 7:05. Jedva ustajem. Beograd nedeljom ujutru. Mir. Neverovatno. Kao u paralelnom univerzumu. I dalje se pitam kome je palo na pamet da organizuje kolokvijum u 8 ujutru. I tako kao mrzim ceo sve. A ipak ne. Mnogo je lepo. Sunce me tera da odbacim namrgođenost. I taman nabacim kez, pekara ne radi nedeljom. A gladan sam mnogo. Ah.
Kolokvijum - nisam mogao da pretpostavim da je toliko lako. Svejedno, neispavan morao sam da radim polako i da sve 2 puta proverim. Valjda ce bii sve OK. Sinulo mi je da odem do Ivane da je iznenadim. A gužva oko Kalenić pijace je standard. Razbudio se narod, razmileo na sve strane, buka, haos... Gde nestade onaj divni usnuli grad...
Zvonim... Ponovo... Ivana je očekivala poštara. Mada nije joj mnogo teško palo što sam svratio... A nedostajala mi je. Nisam mogao da čekam ponedeljak da je vidim...